Harry Belafonte – karijera i najpoznatije pesme

Harry Belafonte – karijera i najpoznatije pesme

            Zašto mislim da treba da se upoznate sa karijerom Herija Belafontea? Ako smatrate da vam je muzički ukus iznad proseka, umete da nabrojite tri žanra koja ne volite da slušate kada ste sami kod kuće (da, dobro ste pročitali, jer je bitno da znate koje žanrove ne volite, isto koliko je bitno da znate koji žanovi postoje) i volite da istražujete muziku iz prošlosti, onda definitivno treba da pročitate ovaj članak.

            Heri Belafonte je rođen davne 1927. godine u Njujorku. Deo svog detinjstva je proveo na Jamajci, nakon čega se vratio u Harlem. Kao pevač se dobro snalazio u raznim žanrovima, od džeza, preko folka do operskog pevanja. Nakon što je posetio pozorišnu predstavu u Američkom negro teatru, zainteresovao se za glumu. Posećivao je glumačku radionicu zajedno sa Marlonom Brandom i Tonijem Kertisom. Glumio je u mnogim filmovima, izdvajam Karmen Džouns (1954) – mjuzikl zasnovan na istoimenoj operi Žorža Bizea, gde su glavni likovi deo radničke klase tadašnje Amerike, sa legendarnom Doroti Dendridž u glavnoj ulozi. Pored glumačke karijere, Heri se bavi i humanitarnim radom. Trenutno ima 91 godinu i živi sa svojom trećom ženom.

Šta Heri Belafonte znači za mene?

            Vratimo se u početak devedesetih, u moje detinjstvo, negde između pete i sedme godine. Mali Nemo gleda film Bitlđus, vama svima sigurno poznat. U to doba, moje kognitivne sposobnosti nisu bile dovoljno razrađene da ispratim celu priču filma, kao ni veze između glavnih likova. Kao mali nisam baš mogao da skontam film, ali mi se nezoboravan dizajn seta, delo beskrajno maštovitog uma Tima Bartona, urezalo u pamćenje. Dobro sam zapamtio jednu scenu: večera, na kojoj prisustvuju glavni likovi, koji su se nedavno doselili u kuću preminulih, dok ovi i dalje obitavaju tu kao duhovi. U toj sceni majka kreće da lipsinkuje jednu pesmu. Film se završava tako što Lidija (Vinona Rajder), pleše uz kalipso.

Senora dances calypso – left to right is the tempo.”

            Nekoliko godina kasnije, sestra i ja provodimo slobodno vreme gledajući dečji program na RTS-u. Vreme: rane devedesete u tadašnjoj Jugoslaviji. U tom programu, jedna grupa glumaca izvodi jako šašavu pesmu, čije smo reči sestra i ja u trenutku zapamtili. S vremena na vreme bi pevali te reči jedno drugom, naravno sve propraćeno smehom:

“- Ćuti tu, stidi se!

– Beži, bato, sakrij se!

– Šta si to rek’o? Sramoti se! Pa ja sam ti tata!

– Zar tako ružan tatica je?”

            Dolazi internet era u Srbiju, pa tako i u moj život. Godine 2006. uvodim internet, tadašnji ADSL. U kombinaciji sa peer-to-peer programom Soulseek, ceo internet je na dohvat ruke. Uspevam da nađem i skinem neke Herijeve pesme, koje slušam na repeat.

            Pre mesec dana, u poseti prijatelju u Nemačkoj, ulazim u prodavnicu ploča, pored koje sam mnogo puta prošao i nalazim Herijevu ploču. Sreće li! Ali kakve to veze ima sa svim gorenavedenim trenucima?

            Prva pesma, ona po kojoj je Heri najpoznatiji, se zove Day O ili The Banana Boat Song. Ovu pesmu je Heri snimio davne 1956. godine. Radi se o pesmi sa Jamajke, koju su pevali radinici, dok su tovarili banane na brod. Ne zaboravimo da je to period kada je došlo do velike ekspanzije izvoza banana po celom svetu. Radnici rade celu noć i pevaju kako slažu kutije banana jednu na drugu, čekaju jutro da odgovorna osoba dođe i prebroji sve, kako bi mogli da odu kući. Ovom pesmom, snimljenom na jamajčanskom engleskom jeziku, Heri je svetu preneo deo jamajčanske kulture, iako je teško žanrovski i geografski ograničiti njegov muzički repertoar. Ako pogledate stranicu na Vikipediji posvećenu ovoj pesmi, navedene su ne samo sve verzije koje su drugi pevači i pevačice snimili, već i parodije i druge verzije.

            Da li se sećate pesme s kraja devedesetih koju su snimili Kuguarsi?

Dejo, majstore, pa ti si bog!”

            Naravno da se sećate, ko bi mogao ovo delo hvalospeva i komedije da zaboravi. Dragan Jovanović je nacionalno blago. Baš kao i Dejan Savićević. O fudbalu, uzgred budi rečeno, nemam pojma.

            Nego da se vratimo na Herija. Druga jako bitna pesma je izvanredan primer kalipso muzike po imenu Jump in the Line. Ako niste nikada slušali kalipso, predlažem vam da je nađete na Youtube-u. Možda vam se ne svidi, ali nema veze. Ona je tu. Starija od mene, starija od vas, sa dugim radnim stažom i uspešnim dizanjem atmosfere, recimo na nekim tamo žurkama. Na plaži. Širom sveta. Kad je pustim s ploče, na mene deluje kao instant izliv serotonina u mozak.

Recenzija albuma na vinilu – relevantno za 2018. godinu i XXI vek?

            Moj nedavno otkriveni hobi je sakupljanje ploča. Kao neko ko već više od dvadeset godina sluša muziku na jedan posve ozbiljniji i intimniji način, preslušavanje pojedinačnih albuma je za mene jedan poseban ritual. Za svaki album dođe svoje vreme. Pa šta ako slušam muziku koja je stara preko 60 godina? Neka dela, kao vina, postanu bolja, kad ih vreme pregazi. Onda nađeš ploču na Najlonu za 100 dinara  ili u nekoj prašnjavoj prodavnici za par evra, dođeš kući i ritualno sedneš pored gramofona. Sam ili sa prijateljima. Pustiš, ona se okreće, ponekad pucketa. To je magija. Taj komad vinila ima dušu. Slično kao analogne fotografije, snimljene na dedinom mehaničkom fotoaparatu, kome ni baterija ne treba, tako muzika na vinilu ima čar, koji prevazilazi trenutak hipsterizma. Ako voliš muziku, skidaj FLAC-ove sa torenta, kupuj muziku sa Google Play-a, kupuj original CD-e, traži ploče na buvljacima. To radim ja. Bez toga ne mogu da živim.

            Da završimo priču trećom pesmom, Mama, Look a Boo Boo, koju je prepevao bend The Trinidad (Bane Vidaković, Ivana Mihić, Boda Ninković), o kom internet veoma malo zna, ali se zna da su izdali jedan album, prepevani Najveći hitovi Roberta Mičama. (A možda se neko seća pesme Ona hoće mambo”?). Pesma je doslovno prevedena sa engleskog. Radi se o čoveku koji je do te mere ružan, da ni sam ne zna šta i kako da radi, dok mu se sva njegova deca podsmevaju, rugajući mu se, tvrdeći da on nije njihov otac, jer njihov otac sigurno nije tako ružan. Pre par godina sam na FIP radiju čuo Herijevu verziju pesme, koja me je u trenutku oduševila, jer do tada nisam znao da postoji, a delovala mi je tako poznato, kao da sam odrastao slušajući je.

            Od Bitlđusa iz 1989. godine do strimovanja francuskog radija putem interneta – vasiona ima čudan način da ti pošalje razne poruke, pitanje je da li si otvoren za njih. Tok misli: Bitlđus, detinjstvo, jednostavnija vremena, nevinost, naivnost, ples, razonoda, sreća. To sve Hari Belafonte znači za mene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *