Intervju sa Nemanjom iz Karavampir Tattoo Club-a

Intervju sa Nemanjom iz Karavampir Tattoo Club-a

Intervjuisali smo Nemanju, vlasnika Karavampir Tattoo Club-a, koji 29. i 30. decembra organizuje događaj čiji će prihodi ići u dobrotvorne svrhe, tačnije bebama iz stacionara Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici.

Kada i kako si počeo da se baviš tetoviranjem? Šta tetoviranje tebi znači?

Tetoviranjem sam “amaterski” počeo da se bavim 2001. kada sam imao 19 godina. Tada sam već imao nekoliko tetovaža, dakle bio sam donekle upoznat sa tetoviranjem i tatu scenom kod nas. Za mene je to bio način da se iskaže stav i da se bude različit. Treba uzeti u obzir da je to doba pre emisija o tetoviranju kada je sve to bilo i dalje prilično andergraund. Andergraund je bila i muzika koju sam slušao i društvo u kojem sam se kretao tako da je sve imalo prirodan tok.

Kako je došlo do toga da otvoriš svoj studio?

Otvaranje studija za mene je bio veliki korak a do toga je i došlo tek u trenutku kad sam sazreo za to. U tom trenutku sam već 5 godina živeo isključivo od tetoviranja. Imao sam iskustvo rada u par studija u Beogradu, a par godina ranije sam počeo da gostujem u nekoliko studija u inostranstvu. Neposredno pre toga imao sam jednu prostoriju u stanu koja je služila za tetoviranje ali sam shvatio da obim posla zahteva veći i profesionalniji prostor, koji će ulivati poverenje klijentima. Tako da sam u februaru 2013. otvorio “Karavampir tattoo club”.

Šta tvoja mama misli o tetoviranju?

Moja mama nikada nije bila ljubitelj tetovaža. Mada se vremenom (skoro 20 godina) navikla na njih. Retko koja nova tetovaža prođe a da ne dobijem neki sarkastičan komentar 🙂

Šta ti je bitno od osobina kad biraš kolege s kojima ćeš raditi?

Kod izbora kolega najbitnije mi je da postoji uzajamno poverenje. Trebalo mi je vremena da to naučim, ali i greške su deo života. Sada sam okružen sjajnim ljudima i u svom studiju i u studiju u kojem često gostujem u Švedskoj i to smatram velikim bogatstvom.

Neki od prethodnih radova

Koje materijale koristite i da li postoji opasnost po zdravlje?

Sve igle koje se koriste su za jednokratnu upotrebu i iz sterilnog pakovanja vade se pred klijentom. Tube kroz koje igle prolaze većinski su od plastike, takođe za jednokratnu upotrebu. Ako ne koristimo plastične onda su to tube od nerđajućeg čelika koje posle upotrebe prolaze kroz detaljan proces čišćenja i sterilizacije u autoklavu. Većinu boja kupujemo direktno od proizvodjača da bi bili sigurni da je ono sto dobijamo prava stvar. I to je nekoliko vodećih brendova u toj oblasti. Takođe je bitno da pomenem da se sve stvari uključene u sam proces zaštićuju radi prevencije unakrsne kontaminacije.
Sve je to deo standardne procedure u nasem studiju, jer to je jako mala količina dodatnog truda i uloženog novca koji nekome moze napraviti veliku razliku u životu ako se ne uradi kako treba.

Koje je najbolnije mesto za tetovažu?

Najbolnija mesta za tetoviranje su uglavnom ona gde je koža blizu kosti (rebra, kičma, grudna kost, cevanica..), kao i ona gde ima više nervnih završetaka (blizina pazuha, kičma..).

Odakle se rodila ideja da organizujete ovakav dobrotvorni događaj?

Biću iskren.. ideja se javila tek kada sam postao otac. Provodeći vreme sa svojim prvim detetom tu pred novogodišnje praznike proletelo mi je kroz glavu koliko dece ima koja nemaju tu sreću da imaju toplinu porodičnog doma i nekoga ko bezuslovno brine o njima. Zajedno sa drugarom Stefanom, koji je brica i živi u Norveškoj, smislio sam da bismo mogli zajedno da napravimo jedan lep gest i poklonimo jedan dan svog talenta i truda bar nekoj od te dece. I evo ove godine to radimo treći put i ove godine će to biti dva dana jer su nam kapaciteti mali za interesovanje koje ljudi pokazuju.

Reci nam nešto o motivima koje ovom prilikom tetovirate?

Motivi su prilično šareni. Tako je bilo i prve godine. Druge godine smo imali tematske motive za koje smo koristili klasičan traditional motiv tzv. “kewpie”. To je jedna slatka buckasta beba koju smo predstavili na puno različitih načina i mislili smo da će biti prikladno uzevši u obzir ceo kontekst događaja. Međutim, bilo je ljudi koji nisu baš upoznati sa klasičnim motivima i koji su malo negodovali, pa smo ove godine opet odlučili da bude raznih tema. Poenta je na kraju krajeva da ljudi ponesu neki lep suvenir sa tog događaja.

Neki od motiva koje je Karavampir pripremio za ovogodišnji dobrotvorni događaj

Koliko vam je otprilike ljudi dolazilo prethodnih godina i koliko se nadate da ćete prikupiti ove godine?

Prve godine smo uradili 7-8 tetovaža i bilo je puno onih koji su došli na sređivanje kod brice. Mada su oni koji su se tetovirali većinom bili ljudi koje već poznajemo. Druge godine se smo se malo više bavili promocijom pa je urađeno 14 tetovaža i prikupljena suma od 96.000 dinara, oko 50% više nego prethodne godine. Za ovu godinu interesovanje je još veće pa se nadamo da će i uspeh akcije biti recipročan.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *